Finansije i Osiguranje - Srbija

Nagli skok plata bio bi šok za ekonomiju

Prosečna plata u maju prošle godine bila je 47.147 dinara, što je tada iznosilo 382 evra. Ovog maja dostigla je nivo od 50.377 dinara, odnosno 426 evra. U dinarima gledano, lični dohodak porastao je 6,9 odsto, a u evrima celih 11,5 procenata, ili 44 evra za godinu dana.

Sudeći prema skorašnjim najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prosečna plata u Srbiji mogla bi do kraja godine da dostigne cifru od bezmalo 500 evra. To znači da bi u odnosu na maj ove godine neto zarada mogla da bude veća za čak 74 evra.

Koliko je to realno moguće, da li je naša država dovoljno ekonomski jaka da građanima ponudi znatno veće plate i može li takav skok prosečne zarade predstavljati dozu rizika po makroekonomsku stabilnost zemlje?

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, podseća da su u prvih pet meseci ove godine plate u proseku iznosile 417 evra, što bi značilo da bi, ako do kraja godine budu 500 evra, trebalo zapravo da porastu za 20 odsto.

– Prethodno stanje pokazuje koliko smo daleko od pomenutog cilja, pa stoga nije realno da prosečne plate u Srbiji do kraja ove godine dostignu 500 evra. Ekonomski održivo povećanje plata do tog nivoa, koje je u skladu sa kretanjem produktivnosti, moglo bi da se dostigne 2021, i to pod uslovom da u naredne tri godine privreda raste po stopi od oko četiri odsto. Jednostavno je, plate ne mogu da rastu znatno brže od rasta proizvodnje – smatra Arsić, i podseća da ukoliko zarade rastu brže, onda to dovodi do velikog rasta spoljnotrgovinskog deficita i platnobilansne krize.

Nešto brže dostizanje takvih zarada bilo bi moguće, dodaje, ako bismo manipulisali politikom kursa i fiskalnom politikom.

– To bi samo kratkoročno izgledalo kao dobro rešenje, privremeno bi povećalo potrošnju i standard građana, ali bi nakon toga nastupila kriza, jer bismo imali sve veći spoljnotrgovinski deficit i rastao bi spoljni dug. Onda bismo morali da vratimo kurs na realan nivo i da potrošnju uskladimo sa proizvodnjom – ističe Arsić.

Na pitanje zašto se stalno govori o povećanju plata u evrima, a ne u dinarima, profesor podseća da to nije sasvim ispravno, čak da je suprotno zvaničnoj politici Narodne banke i vlade, koje se zalažu za dinarizaciju privrede Srbije.

– Bilo bi dobro da se govori o tome koliko plate realno mogu da rastu iz godine u godinu, kao i da, ukoliko se isključi efekat inflacije, plate mogu da rastu i kao proizvodnja. A evri se pominju jer je građanima tako razumljivije, jednostavnije – pojašnjava.

Uz najave o povećanju prosečne zarade na blizu 500 evra, predsednik Vučić osvrnuo se i na to da se po visini prosečne plate približavamo svim drugim zemljama, a da sada imamo i veće lične dohotke od gotovo svih u regionu, od Makedonije, Albanije, Bugarske, Bosne i Hercegovine...

Ekonomisti ipak pozdravljaju samo umereni porast plata, ali smatraju da je od toga još bolje povećanje mase zarade, koja se najbolje postiže većim zapošljavanjem građana.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, uverava da ipak nije realno da za šest meseci, od maja do kraja godine, plata poraste za 74 evra.

– Ove godine imaćemo rast BDP-a, što će biti dovoljan osnov za povećanje plata. Ali taj nominalni rast plata, makar kada govorimo o javnom sektoru, u ovom trenutku je izvestan do nivoa nominalnog povećanja BDP-a. To znači da bi uz rast BDP-a od 3,5 odsto i inflacije od 2,5 procenta maksimalno povećanje plata u javnom sektoru moglo da bude pet do šest procenata. Da bismo stigli do najavljenih 500 evra trebalo bi da imamo porast plata za 20 odsto, što u tako kratkom roku nije moguće. Dobro bi bilo da se zadrži samo dinamika povećanja plata, ali jednokratni nagli porast zarada zasad je malo verovatan i značio bi šok za našu ekonomiju – objašnjava Nikolić.